Wellness rituali u svetu

Mnoge zemlje u svetu koriste saune i parna kupatila i imaju sopstvene običaje i rituale. U nekim delovima sveta se saune i parna kupatila koriste kao način borbe protiv surovih vremenskih uslova, kao mesto za druženje sa prijateljima ili kao način za opuštanje i relaksaciju.

 

Meksički Temazcal

U meksičkim parnim kupatilima , tkz temazcal nećete videti mozaik pločice i ukrase, meke peškire i dekorativne elemente. Temazcali su male zgrade sa niskim plafonima, napravljene od nabijene zemlje i kamena. Ove kamene strukture, slične igloima dizajnirane su kao vid duhovnog čišćenja.

Ovaj običaj potiče još iz vremena pre španske kolonizacije, kada su pleme Maja izvodili ritale u ovim kamenim prostorijama kako bi oslobodile telo toksina i ponovo se povezali sa prirodom. Danas se u mnogim autohtonim selima širom Meksika izvode temazcal ceremonije. Šamani izlivaju vodu koja sarži lekovito bilje preko užarenog vulkanskog kamenja, smeštenim u sredinu prostorije i time se prostorija puni mirisnom parom. Obred obično prati pesma i zvuk bubnjeva. Ulaz u prostoriju se zatvori sa debelom prekrivkom, nalik ćebetu, čime se zatamnjuje prostorija i održava temperatura unutar nje. U obredu se koriste i aloja vera kojom se maže koža i suve grančice začinskog bilja, najčešće bosiljka, kojima se vrši masaža tela. Meštani ovih sela veruju da se na taj način leče fizičke i mentalne bolesti i oplemenjuje duh.

 

Marokanski Hamam

Hamam je više od mesta za čišćenje kože, za Marokance on predstavlja društveno okupljanje gde se sastaju sa prijateljima u intimnoj atmosferi, bez ikakvih spoljašnjih uticaja i ometanja.

Pre odlaska u svlačionicu, na ulazu se dobija kofa i sapun od maslinovog ulja. Bonton hamama nalaže da se koristi bez odeće, tako da postoje odvojene prostorije za muškarce i žene.

Najčešće postoji nekoliko odvojenih prostorija – prostorija sa vrućom parom koja služi za otvaranje pora i prostorija sa toplom parom za pranje i čišćenje tela. Sredstva za profesionalni piling se nalaze pri ruci i dostupni su za korišćenje. Nakon toga se ulazi u prostoriju sa hladnom parom gde se nalazi i tuš sa hladnom vodom kao završetak tretmana.

 

Ruska Banja

Kao vid bega od hladnih zimskih meseci, Rusi se povlače u “banje” – drvene konstrukcije koje se zagrevaju uz pomoć pare i u nima vlažnost vazduha iznosi od 60-70 %. Veruje se da visoke temperature ublažavaju bolove, održavaju dobro zdravlje i podižu raspoloženje.

Ono što rusku banju razlikuje od drugih vrsta sauna jesu “veniksi” – snopovi aromatičnih grančica breza ili hrasta. Udaranjem grančicama po telu se poboljšava cirkulacija i istovremeno se skidaju izumrle ćelije sa kože.

Nakon ovog tretmana, praksa je da se uroni u bazen sa ledenom vodom. Razlika u temperaturama i prelazak sa jedne ekstremne temperature na drugu izaziva nalet krvi čime cirkulišu hranljive materije kroz organizam i mišići se opuštaju i regenerišu.

 

 

Tradicionalna Finska sauna

Reč “sauna” je finskog porekla i u prevodu znači vruće parno kupatilo. Saune su široko rasprostranjene u Finskoj, zemlji sa oko dva miliona sauna ili prosećno jednoj sauni na dve osobe. Skoro svi Finci koriste saunu jednom nedeljno, a mnoge porodice poseduju prenosive saune za kampovanje.

Poreklo finske saune vodi iz ranijih vremena kada su se saune prvenstveno koristile za poslove koje zahtevaju visoke temperature, kao što je sušenje mesa i postupke koje zahtevaju sterilna okruženja kao što je priprema umrlih za sahranjivanje.

Tradicionalna finska sauna, koja datira još iz 12. veka, je tzv. dimna sauna, u kojoj se koristi peć na drva bez dimnjaka, u kojoj se sagoreva drvo sve dok ne ostane žar. Kao i u banjama, i u ovim saunama su dostupne grančice koje se koriste za samomasažu. Nakon tretmana vrućim isparenjima, korisnici izlaze iz sauna i valjaju se u snegu ili se kupaju u zaleđenim jezerima.

 

Islandska geotermalna banja

Islandska kultura wellness tretmana porasla je poslednjih godina i temelji se na prirodnim bogatstvima zemlje. Zemlja je okružena tirkiznim vodama, prirodno zagrejanim vulkanskim aktivnostima od brojnih vulkana u okolini. Vulkani takođe daju visok sadržaj minerala sa lekovitim svojstvima što doprinosi opštem poboljšanju kože kupača u ovim jezerima.
Najpoznatija banja u zemlji je Plava Laguna u Rejkjaviku, mesto za potpuno opuštanje svih čula i sadrži saune i parna kupatila isklesana u steni od lave sa “plutajućim masažama” u vodi.

Turska kupatila

Poreklo ovih luksuznih parnih kupatila datira još iz Rimskog carstva. Naziv “tursko” potiče iz srednjeg veka u kome je središte moći bilo u Istanbulu/Carigradu. Kada je Rimsko carstvo palo, Vizantinci su nastavili mnoge rimske tradicije, uključujući i tradiciju korišćenja zajedničkih kupatila. 1453. godine Osmansko carstvo je osvojilo grad preimenovavši ga u Istanbul i ubrzo su usvojili ovu praksu.

Tradicionalna Turska kupatila su veoma slična Marokanskom hamamu i sadrže niz različitih povezanih prostorija sa različitim temperaturama. Mnogi posetioci se odlučuju za usluge tellak (muškarac) ili natir (žena) pratioca koji je zadužen za sapunjanje, masiranje i kupanje celog tela. Za razliku od meksičkog temazakala, turska kupatila nemaju duhovni aspekt.

Pravo tursko kupatilo sadrži 3 prostorije: vruću sobu (ılıklık), u kojoj će vas unajmljeni pratioci opratiti i očistiti, zatim toplu sobu (hararet) namenjenu za uživanje i opuštanje u zagrejanoj pari i prostoriju za hlađenje (sogukluk). Nakon završetka tretmana, običaj je da se popije jak crni turski čaj ili sveže ceđen sok za opuštanje tela nakon temeljnog tretmana.

 

Japanski Sento i Onsen

Kao zemlja sa aktivnim vulkanima, Japan je iznedrio prvi sento običaj još u Tokiju u periodu u 13. veku. Do 17. veka oni su bili uobičajeni u gradu i okolini. Ova javna kupališta prepoznatljiva su po spoljašnjosti poput hrama. Unutra ćete pronaći bazene različitih temperatura postavljene uz oslikani mural planine Fuji, koji je zaštitni znak sento rituala.

Nakon tretmana u vodi, kupači izlaze napolje i pronalaze mesto u hladu tradicionalnog japanskog vrta gde pijuckaju zeleni čaj u tišini.

Postoji i običaj kupanja u vodama Onsena. Ove vode su veoma tople oko 50 stepeni C i moraju se ohladiti pre nego što ih kupači mogu bezbedno koristiti. Tradicionalno ljudi koji koriste Onsen moraju biti bez odeće i nije dozvoljen ulazak u vodu ljudima sa tetovažama.

 

Korejski Jimjilbang

Korejska kupatila su obično odvojena po polovima, pošto po pravilu nalažu korišćenje bez odeće. Jimjilbangs su porodična stvar u Južnoj Koreji, kojoj se svi, od dece do starijih pridružuju.

Poreklo ove tradicije se povezuje sa prirodnim izvorima zemlje. Za Koreju su jedinstveni i materijali koji se koriste u saunama, parnim kupatilima i hidromasažnim kadama. Na primer žad se koristi u saunama za ublažavanje bolova u zglobovima i stresa, dok se pečena glina može koristiti za detoksikaciju. Pilinzi za telo su uobičajena praksa gde se koriste rukavice potopljene u mleko i vodu.

 

Indijanska “vlažna” soba

Najraniji zapisi o korišćenju vlažnih prostorija poput sauna pojavljuju se u indijanskoj kulturi u spisima evropskih doseljenika iz 1600. godine. Učesnici u ritualu znojenja okupljaju se u kolibi ili šatoru u obliku kupole, gde se u sredini nalazi gomila užarenog kamenja. Vođa grupe okuplja učesnike u molitvi i pesmi i poliva vodom užareno kamenje.

 

Nemačke banje

Sauna je možda sinonim za Skandinavske zemlje, ali i Nemačka ima sopstvenu kulturu sauna. Nemačke banje uključuju vlažne i suve saune. Suva sauna je najsličnija klasičnim finskim saunama, sa zidovima obloženim drvetom-lamperijom, drvenim klupama i veoma visokim temperaturama oko 70 i 80 stepeni celzijusa. Vlažne saune poznate i kao parne saune su obložene pločicama i imaju niže temperature.

Nemačka ima posebna pravila koja se odnose na korišćenje sauna. Tretman u sauna traje najmanje 2 sata i uključuje neprestano zagrevanje tela, a zatim brzo hlađenje. Kao i Finci i Nemci se tuširaju ili kupaju u ledenoj vodi, nakon svakog korišćenja saune. Smatra se da time grade otpornost u srca i imunološkog sistema i poboljšavaju opšte stanje kože zatvaranjem pora nakon oslobađanja toksina koji se ispuštaju znojenjem. Nemačka kultura insistira na korišćenju sauna bez odeće, pošto smatraju da su kupaći kostimi nehigijenski i suvišni.

Vijetnamske vatrene banje

U pitanju je drevna tradicionalna kineska medicina koja je ukorenila u modernim banjskim tretmanima širom sveta. U Vijetnamu  se kao deo banjske terapije koristi  komad pamuka koji se prethodno zapali i stavi u staklenu posudu kako bi se izbacio sav kiseonik. Posuda sa pamukom se zatim pritiska na kožu i vrši se usisavanje, stvaranje vakuuma čime se koža oslobađa toksina.

 


Napomena:

Preduzeće Aquaplan doo polaže autorska prava na sve vlastite sadržaje na svom portalu kao i svim tekstovima I sopstvenim video tutorijalima. Neovlašćeno korišćenje bilo kojeg dela sajta aquaplanshop-a  bez dopuštenja vlasnika autorskih prava smatra se kršenjem autorskih prava Aquaplan-a i podložno je sudskoj tužbi. Svako neovlašćeno kopiranje, montiranje, prikazivanje i javno izvođenje bez saglasnosti autora najstrože je zabranjeno i kažnjivo po zakonu.