Ruska banja

Značaj i karakteristike ruske banje 

Ruska banja je od davnina važila kao mesto socijalizacije u ruskoj kulturi. Kroz istoriju banje su koristile sve klase društva, većina seljaka i plemića su posedovali ruske banje u svojim domovima, dok su zajednička kupatila bila veoma česta pojava u selima i gradovima. Čak i danas su ruske banje mesto gde se susreću poslovni ljudi i političari.
Ruske banje mogu biti poprilično velike sa različitim kupališnim područjima, ili jednostavnim drvenim kabinama. Ruska banja sadrži dosta sličnosti sa tradicionalnim finskim saunama u pogledu krajnjeg cilja koji predstavlja detoksikaciju tela, vid oslobađanja od stresa koje nameće svakodnevnica i generalne socijalizacije sa ljudima sa kojima delite to iskustvo. Sličnost se takođe ogleda u prostoriji od drveta koja u svom centru ima peć uz koju se postiže željeni efekat. U ruskim banjama temperatura se kreće od 70 do 100C, dok je vlažnost vazduha oko 80%. Vlažnost vazduha se postiže polivanjem zagrejanog kamenja vodom. Poseta ruskoj banji uključuje 3 odvojena procesa koja uključuju parnu sobu, sobu za pranje i prostor za relaksaciju. Ulazni prostor nazvan „предбанник“ ili pred-kupatilo, ima klinove za odlaganje odeće i klupe za odmor. Prostorija za pranje ima slavinu za toplu vodu, koja koristi vodu zagrejanu uz pomoć peći za parne kupke i posudu ili slavinu za hladnu vodu koja mešanjem sa vrućom vodom dovodi do savršene temperature za pranje.

Crna i bela banja

Prvobitno banjska peć nije imala dimnjak. Dim je izlazio kroz vrata i garavio zidove, zbog čega je u staroj Rusiji takva banja dobila naziv „crna“, odnosno „garava“. Ipak, čađ kojom je skroz bila prekrivena soba za kupanje, služila je kao odličan absorbent i antiseptik. Dezinfikovala je prostoriju, koja je po sterilnosti uvek na zavidnom nivou. Još jedna od brojnih sličnosti ruskih banja i finskih sauna je upravo sterilnost,u finskim saunama kao i u ruskim banjama su se žene porađale u savršenim sterilnim uslovima.
I dan-danas u Rusiji, posebno u Sibiru, čuvari tradicije još grade „crne“ banje. Ipak, većina ljudi ipak koristi „,bela“ parna kupatila, u kojima peć ima dimnjak. Zidovi banje se obično grade od lekovitih vrsta drveta, kao što su bor ili kedar, koji na vrućini izlučuju fitoncide.

Ritual kupanja

Temperature u ruskim banjama često prelaze 93C Celzijusa, zbog toga se često nose posebni filcani šeširi kako bi se zaštitila glava od ove intezivne toplote. Neki klijenti više vole da sede na malim prostirkama koje unose u banju da bi zaštitili kožu od suvog, vrelog drveta unutrašnjih klupa. U Rusiji se ovi šeširi najčešće prodaju u setovima sa filcanim rukavicama, kao i sa ekstratima za aromaterapiju. Ljudi se često masiraju suvim granama i liščem od belih breza,hrasta ili eukaliptusa kako bi poboljšali cirkulaciju. Ove osušene grane se navlaže toplom vodom pre upotrebe, a ponekad ljudi čak koriste i sveže grane ( uglavnom leti ).
Nakon prve posete i dobrog znojenja obično se posetioci ruskih banja rashlade na blagom povetarcu,dok se takođe preporučuje kupanje u hladnoj reci,polivanje hladnom vodom ili utrljavanje snega o telo. Nakon tog koraka proces se ponavlja i tada se po vrelom kamenju poliva voda radi postizanja efekta pare koja je veoma pogodna za disajne puteve. Kao što možemo primetiti proces je dosta sličan korišćenju finskih sauna uz dopunu pare. Osnovni razlog naglog hlađenje posle tretmana u ruskoj banji je sužavanje pora i sprečavanja gubljenja korisnih minerala za organizam. Velika količina znoja koja se tokom posete ruskoj banji ispušta iz organizma iz tela odstranjuje toksine, ali ukoliko se taj proces nezaustavi na vreme postiji opasnost od upravo pomenutog gubitka minerala.
Proces znojenja i rashlađivanja se ponavlja nekoliko puta, dok se u pamuzama koristi prilika za neko hladno piće, društvene igre ili opuštanje u dobrom društvu.

Improvizovane ruske banje

Improvizovane ruske banje su veoma popularne među ruskom vojskom, planinarima i ljudima koji putuju duže vreme u teškim uslovima. Sastoje se od kamene peći postavljene u malom improvizovanom šatoru. Planinarske banje se obično grade u blizini obale jezera ili obale reke, gde su na raspolaganju mnoga velika, okrugla kamenja za izgradnju peći u banji, a za kupanje je na raspolaganju dosta hladne vode. Veliko kamenje se oblikuje u kružnu peć u obliku kupole, prečnika od jedan do četiri metra i visine do pola metra, tako da jeunutrašnjost prostora ostavljena da napravi veliki plamen. Drva se u ovom improvizovanom štednjaku spaljuju nekoliko sati dok kamenje na površini hrpe ne postane toliko vruće da se voda iz njih pretvara u paru. Banja je spremna kada postane jako vruće iznutra i kada ima puno pare.

Ruska banja i Slovenska mitologija

U Slovenskoj mitologiji, posebno u istočnoslovenskoj mitologiji, u svakoj banji živi slovenski duh kupatila „Banik“. On je opisan kao muškarac sa divljom belom kosom i dugom hrapavom bradom, dugim noktima i dlagavim rukama. On živi iza peći i njegov temperament bi trebo biti veoma hirovit. Zbog prigušenog svetla u ruskim banjama ponekad se smatrao čak i zlonamernim.