Nice art mozaik

Istorija mozaik pločica

Mozaik je veština, ali i umetnost stvaranja slika pomoću malih komadića obojenog stakla, kamena ili drugih materijala. Umetnost koja se ogleda u lomljenju mozaika, stara je nekoliko hiljada godina (najmanje 4000 godina, da budemo precizniji). Ova tehnika je prvenstveno dekorativna i najčešće se primenjuje u enterijerima, međutim upotreba mozaika se može primetiti i u eksterijerima. Poslednjih nekoliko godina, ovaj drevni element je pronašao svoje mesto i u modernim domovima. Mozaik pločice se koriste  kako bi se vizuelno oplemenili prostori poput kuhinja, kupatila, bazena i sl. Takođe, koriste se i za dekoraciju stolova, podova, ali i javnih trgova.

Poreklo mozaik pločica i tehnika stvaranja slika od mozaika, potiče iz Mesopotamije (3. vek pre nove ere), gde su se koristili delovi sitnog lomljenog kamena, kako bi se stvorilo umetničko delo. Prvi stakleni mozaik je pronađen u Susi (današnji Iran), pre oko 1500 godina pre nove ere. Umetnost mozaika je napredovala još više sa razvojem drevne Grčke civilizacije, gde se u arheološkim iskopavanjima često nailazilo na podove od mozaika, koji su imali inkorporirane veoma interesantne slike i bordure. Za vreme antičke Grčke, mozaik pločice su uglavnom krasili podove vila bogatih Grka.

Pločice od mozaika svoj uspon dostižu za vreme Rimljana, kada je ova tehnika postala izuzetno popularna i kada je počela da se upotrebljava širom nekadašnjeg Rimskog carstva. Pojavom hrišćanstva, mozaici se najčešće koriste kao zidna dekoracija i to najviše u crkvama i sakralnim objektima. Mozaik je najviše izrađivan na zidovima, stubovima i tavanicama crkava i drugih sakralnih objekata. U ovom periodu se može primetiti i primena skupocenih materijala kao što su zlato i drago kamenje prilikom izrade mozaika. Slike koje su izrađivane najčešće su prikazivale priče iz biblije i prikaze iz Hristovog života.

Ukratko o proizvodnji staklenog mozaika

Proizvodnja mozaika se ogleda u zagrevanju stakla na ekstremno visokim temperaturama. Ova procedura se radi u posebnim pećima prilagođenim za rad u takvim uslovima, na tim temperaturama se staklo topi i sjedinjuje. Nakon toga se užarena staklena masa vadi iz peći i postavlja u svoj kalup. Presa zatim pritiska tu masu i oblikuje je u pojedinačne mozaik pločice koje su i dalje sjedinjene, ali u ovom procesu dobijaju svoj oblik koji nam je svima dobro poznat. U nekim slučajevima se užarena staklena masa ne postavlja u svoj kalup, već se stavlja ispod prese koja je oblikovana u vidu mozaik pločica, koja kada izvrši pritisak na staklenu masu oblikuje je i dobija se poznati oblik mozaik pločica. Zatim se oblikovana užarena staklena masa ostavlja da se ohladi. Nakon toga se pažljivo uklanjaju sve nepravilnosti i višak mozaika. Većina kompanija u svetu taj višak reciklira i ponovo koristi u svojoj proizvodnji. Ivice staklenog mozaika se obrađuju posebnim finim šmirglama i automatizovanim mašinama koje uklanjaju oštrinu radi bezbednosti krajnjeg potrošača. Oblici i boje staklenog mozaika variraju u zavisnosti od proizvođača. Kada se staklo finalno obradi onda se šalje na spajanje u table, ili listove koji su dalje spremni za komercijalnu upotrebu.

Primena lomljenog staklenog mozaika

Lomljeni stakleni mozaik se koristi isključivo u dekorativne svrhe. Kao što smo već napomenuli stakleni mozaik na kilogram se koristi najviše u umetnosti, odnosno najviše ga koriste umetnici za stvaranje svojih dela. Umetnička dela od lomljenog staklenog mozaika variraju od dečijih radova namenjenih za ukrašavanje dečijih soba, vrtića i sl. do freski koje ukrašavaju katedrale ili poslovne objekte širom sveta.

Širom sveta postoje dečije radionice u kojima se pažnja mališana usmerava na razvoj kreativne strane. U ovim radionicama naši najmlađi imaju priliku da se prvi put susretnu sa jednom izuzetno lepom formom umetnosti koja zahteva od njih kreativno uključenje, odnosno potpunu pažnju na stvaranje dela u njihovim trenutnim kreativnim kapacitetima. Ispostavilo se da deca izuzetno vole ovakve radionice jer rad sa bojama umiruje.