Nice art mozaik

Istorija mozaik pločica

Ljudi su još od davnina bili fascinirani mozaik pločicama. Mozaik je veština, ali i umetnost stvaranja slika pomoću malih komadića obojenog stakla, kamena ili drugih materijala. Umetnost koja se ogleda u lomljenju mozaika, stara je nekoliko hiljada godina ( najmanje 4000 godina, da budemo precizniji ). Ova tehnika je prvenstveno dekorativna i najčešće se primenjuje u enterijerima, međutim upotreba mozaika se može primetiti i u eksterijerima. Poslednjih nekoliko godina, ovaj drevni element je pronašao svoje mesto i u modernim domovima. Mozaik pločice se koriste  kako bi se vizuelno oplemenili prostori poput kuhinja, kupatila, bazena i sl. Takođe, koriste se i za dekoraciju stolova, podova, ali i javnih trgova.

Poreklo mozaik pločica i tehnika stvaranja slika od mozaika, potiče iz Mesopotamije ( 3. vek pre nove ere ), gde su se koristili delovi sitnog lomljenog kamena, kako bi se stvorilo umetničko delo.

Prvi stakleni mozaik je pronađen u Susi ( današnji Iran ), pre oko 1500 godina pre nove ere. Umetnost mozaika je napredovala još više sa razvojem drevne Grčke civilizacije, gde se u arheološkim iskopavanjima često nailazilo na podove od mozaika, koji su imali inkorporirane veoma interesantne slike i bordure. Za vreme antičke Grčke, mozaik pločice su uglavnom krasili podove vila bogatih Grka.

Pločice od mozaika svoj uspon dostižu za vreme Rimljana, kada je ova tehnika postala izuzetno popularna i kada je počela da se upotrebljava širom nekadašnjeg Rimskog carstva. Podovi, kompleksnog dizajna od mozaika nalaženi su u rimskim vilama.

Pojavom hrišćanstva, mozaici se najčešće koriste kao zidna dekoracija i to najviše u crkvama i sakralnim objektima. Mozaik je u ovom periodu bio najviše izrađivan na zidovima, stubovima i tavanicama crkava i drugih sakralnih objekata. U ovom periodu se može primetiti i primena skupocenih materijala kao što su zlato i drago kamenje prilikom izrade mozaika. Slike koje su izrađivane najčešće su prikazivale priče iz biblije i prikaze iz Hristovog života.

Ukratko o proizvodnji staklenog mozaika

Proizvodnja mozaika se ogleda u zagrevanju stakla na ekstremno visokim temperaturama ( oko 1600C ). Ova procedura se radi u posebnim pećima prilagođenim za rad u takvim uslovima, na tim temperaturama se staklo topi i sjedinjuje. Nakon toga se užarena staklena masa vadi iz peći i postavlja u svoj kalup. Presa zatim pritiska tu masu i oblikuje je u pojedinačne mozaik pločice koje su i dalje sjedinjene, ali u ovom procesu dobijaju svoj oblik koji nam je svima dobro poznat. U nekim slučajevima se užarena staklena masa ne postavlja u svoj kalup, već se stavlja ispod prese koja je oblikovana u vidu mozaik pločica, koja kada izvrši pritisak na staklenu masu oblikuje je i dobija se poznati oblik mozaik pločica. Zatim se oblikovana užarena staklena masa ostavlja da se ohladi. Nakon toga se pažljivo uklanjaju sve nepravilnosti i višak mozaika. Većina kompanija u svetu taj višak reciklira i ponovo koristi u svojoj proizvodnji. Ivice staklenog mozaika se obrađuju posebnim finim šmirglama i automatizovanim mašinama koje uklanjaju oštrinu radi bezbednosti krajnjeg potrošača. Oblici i boje staklenog mozaika variraju u zavisnosti od proizvođača. Kada se staklo finalno obradi onda se šalje na spajanje u table, ili listove koji su dalje spremni za komercijalnu upotrebu.

Primena lomljenog staklenog mozaika

Lomljeni stakleni mozaik se koristi isključivo u dekorativne svrhe. Kao što smo već napomenuli stakleni mozaik na kilogram se koristi najviše u umetnosti, odnosno najviše ga koriste umetnici za stvaranje svojih dela. Umetnička dela od lomljenog staklenog mozaika variraju od dečijih radova namenjenih za ukrašavanje dečijih soba, vrtića I sl. do freski koje ukrašavaju katedrale ili poslovne objekte širom sveta.

Širom sveta postoje dečije radionice u kojima se pažnja mališana usmerava na razvoj kreativne strane. U ovim radionicama naši najmlađi imaju priliku da se prvi put susretnu sa jednom izuzetno lepom formom umetnosti koja zahteva od njih kreativno uključenje, odnosno potpunu pažnju na stvaranje dela u njihovim trenutnim kreativnim kapacitetima. Ispostavilo se da deca izuzetno vole ovakve radionice jer rad sa bojama umiruje.