Ruska banja
Ruska sauna
Ruska banja je vrsta saune napravljena od drveta u kojoj se temperatura kreće od 70 do 100 stepeni, dok je vlažnost vazduha oko 80%.
Ruska banja je od davnina važila kao mesto socijalizacije u ruskoj kulturi. Kroz istoriju banje su koristile sve klase društva. Većina seljaka i plemića su posedovali ruske banje u svojim domovima, dok su zajednička kupatila bila veoma česta pojava u selima i gradovima. U današnje vreme, ruske banje predstavljaju mesto gde se susreću poslovni ljudi i političari.
Aquaplan blog o ruskoj banji, možete pročitati OVDE.
Značaj i karakteristike ruske banje
Ruske banje mogu biti poprilično velike sa različitim kupališnim područjima, ili jednostavnim drvenim kabinama. Ruska banja sadrži dosta sličnosti sa tradicionalnim finskim saunama. U pogledu krajnjeg cilja koji predstavlja detoksikaciju tela, vid oslobađanja od stresa koje nameće svakodnevnica i generalne socijalizacije sa ljudima sa kojima delite to iskustvo. Sličnost se takođe ogleda u prostoriji od drveta koja u svom centru ima peć.
Kao što smo već rekli, u ruskim banjama temperatura se kreće od 70 do 100 stepeni, dok je vlažnost vazduha oko 80%. Vlažnost vazduha se postiže polivanjem vodom zagrejanog sauna kamenja.
Poseta ruskoj banji uključuje 3 odvojena procesa koja uključuju parnu sobu, sobu za pranje i prostor za relaksaciju. Ulazni prostor nazvan „предбанник“ ili pred-kupatilo. U pred-kupatilo se nalaze klinove za odlaganje odeće i klupe za odmor. Prostorija za pranje ima slavinu za toplu vodu, koja koristi vodu zagrejanu uz pomoć peći za parne kupke i posudu ili slavinu za hladnu vodu, koja mešanjem sa vrućom vodom dovodi do savršene temperature za pranje.
Ruske banje mogu biti poprilično velike sa različitim kupališnim područjima, ili jednostavnim drvenim kabinama.
Vlažnost vazduha se postiže polivanjem zagrejanog kamenja vodom.
Crna i bela banja
Prvobitno banjska peć nije imala dimnjak. Dim je izlazio kroz vrata i garavio zidove, zbog čega je u staroj Rusiji takva banja dobila naziv „crna“, odnosno „garava“. Čađ kojom je skroz bila prekrivena soba za kupanje, služila je kao odličan absorbent i antiseptik. Dezinfikovala je prostoriju, koja je po sterilnosti uvek na zavidnom nivou. Jedna od brojnih sličnosti ruskih banja i finskih sauna je upravo sterilnost, u finskim saunama kao i u ruskim banjama, žene su se porađale u savršenim sterilnim uslovima.
I dan-danas u Rusiji, posebno u Sibiru, čuvari tradicije još grade „crne“ banje. Ipak, većina ljudi ipak koristi „,bela“ parna kupatila, u kojima peć ima dimnjak. Zidovi banje se obično grade od lekovitih vrsta drveta, kao što su bor ili kedar.
Ritual kupanja
Temperature u ruskim banjama često prelaze 93 stepeni, zbog toga se često nose posebni filcani šeširi kako bi se zaštitila glava od ove intezivne toplote. U Rusiji se ovi šeširi najčešće prodaju u setovima sa filcanim rukavicama, kao i sa ekstratima za aromaterapiju. Ljudi se često masiraju suvim granama i liščem od belih breza, hrasta ili eukaliptusa kako bi poboljšali cirkulaciju. Ove osušene grančice se navlaže toplom vodom pre upotrebe.
Nakon prve posete i dobrog znojenja obično se posetioci ruskih banja rashlade na blagom povetarcu, takođe se preporučuje kupanje u hladnoj reci, polivanje hladnom vodom ili utrljavanje snega o telo. Nakon tog koraka proces se ponavlja i tada se po vrelom kamenju poliva voda radi postizanja efekta pare. Kao što možemo primetiti proces je dosta sličan korišćenju finskih sauna uz dopunu pare. Osnovni razlog naglog hlađenje posle tretmana u ruskoj banji je sužavanje pora i sprečavanja gubljenja korisnih minerala za organizam.
Proces znojenja i rashlađivanja se ponavlja nekoliko puta, dok se u pamuzama koristi prilika za neko hladno piće, društvene igre ili opuštanje u dobrom društvu.
Ništa tako ne oslikava rusku dušu kao ruska sauna ili, kako je zovu – “ banja „
U ruskim banjama temperatura se kreće od 70 do 100C, dok je vlažnost vazduha oko 80%.
Improvizovane ruske banje
Improvizovane ruske banje su veoma popularne među ruskom vojskom, planinarima i ljudima koji putuju duže vreme u teškim uslovima. Sastoje se od kamene peći postavljene u malom improvizovanom šatoru. Planinarske banje se obično grade u blizini obale jezera ili obale reke, gde su na raspolaganju mnoga velika, okrugla kamenja za izgradnju peći u banji. Veliko kamenje se oblikuje u kružnu peć u obliku kupole, prečnika od jedan do četiri metra i visine do pola metra, tako da jeunutrašnjost prostora ostavljena da napravi veliki plamen. Drva se u ovom improvizovanom štednjaku spaljuju nekoliko sati dok kamenje na površini hrpe ne postane toliko vruće da se voda iz njih pretvara u paru. Banja je spremna kada postane jako vruće iznutra i kada ima puno pare.