Finske saune

Finska sauna je temperaturno najekstremnija od svih sauna, jer uz minimalnu vlagu (5-15%) održava temperaturu na 85-95oC.
Unutrašnjost saune je uvek obložena drvenim panelima ili lamperijom. Pored zidova saune ugrađene su drvene klupe koje mogu biti u jednom ili više nivoa, a služe za sedenje i ležanje. Unutar saune nalazi se peć ispunjena vulkanskim kamenjem koje preuzimaju temperaturu grejača iz peći. Vulkansko kamenje ima ulogu akumulatora toplote.
Zbog visoke temperature boravak unutar saune ograničen je na max. 15 minuta, a preporučeni boravak je 8 do 12 minuta u tri ciklusa sa odmorom i hlađenjem između ciklusa. Vazduh u sauni možemo dodatno ovlažiti i aromatizovati polivanjem vrućeg kamenja vodom u koju se dodaju razna eterična ulja.
Finska sauna je značajan deo finske kulture. U Finskoj ima pet miliona stanovnika i više od tri miliona sauna,u proseku jedna po domaćinstvu. Za Fince sauna je mesto za opuštanje sa prijateljima i porodicom, kao i mesto za fizičko i mentalno opuštanje. Za Fince sauna je neophodnost, a ne luksuz.
Sauna u Finskoj je stari fenomen, a koren je teško datirati. Veruje se da su prve saune stare oko 7000 godina pne. Jedno od prvih pismenih pominjanja onoga što se veruje da su običaji sauna napisao je Nestor Hroničar u 1112. On je zapisao sledeće “vruće drvene saune u kojima se goli kupači peru granama i na kraju sipaju hladnu vodu nad sobom “.

Jedan od razoga zbog čega je kultura sauna bila u konstantnom usponu u Finskoj jeste svestranost saune. Kada su se ljudi selili prva što su uradili bila je gradnja saune. Finci bi koristili saunu da žive, jedu, da se bave pitanjima higijene I što je najvažnije, da rađaju decu u skoro pa sterilnom okruženju. Za razliku od mnogih drugih, gusto naseljenih mesta u Evropi, dostupnost drveta za izgradnju I zagrevanje saune nikada nije bila problem. Još jedan razlog popularnosti Finskih sauna jeste u tome što u takvoj hladnoj klimi finska sauna omogućava ljudima toplinu bar kratkog vremenskog perioda.

Saune su sastavni deo načina života u Finskoj. Nalaze se na obalama brojnih jezera u Finskoj, u privatnim stanovima, korporacijskim centrima, u parlamentu, pa čak i na dubini od 1.400 metara u rudniku Pihasalmi. Sauna je važan deo nacionalnog identiteta, a oni koji imaju priliku najčešće uzimaju saunu bar jednom nedeljno. Tradicionalni dan saune je subota.

Tradicija korišćenja sauna među Fincima je toliko jaka da kada Finci idu u inostranstvo koriste svaku priliku da posete saunu, čak i Finska crkva u Rotherhithe u Londonu, ima sopstvenu saunu. U Finskom priručniku iz Drugog svetskog rata navodi se da je sve što im je potrebno odmor od osam sati, da bi bataljon izgradio saune, da bi se zagrejali i kupali u njima.

Unutrašnjost saune je uvek obložena drvenim panelima ili lamperijom. Pored zidova saune ugrađene su drvene klupe koje mogu biti u jednom ili više nivoa, a služe za sedenje i ležanje. Unutar saune nalazi se peć ispunjena vulkanskim kamenjem koje preuzimaju temperaturu grejača iz peći. Vulkansko kamenje ima ulogu akumulatora toplote. Korišćenje saune počinje sa pranjem (obično tuširanjem), nakon čega sledi sedenje u prostorijama saune, sauna se obično zagreva na 85-95° C. Voda se baca na vruće kamenje na vrhu peći što stvara veliku količinu pare. Povremeno se koristi svežanj lisnatih, mirisnih srebrnih breza koji se naziva “vihta”. Sauna grančice se pred parenje najpre drže oko pola sata u hladnoj vodi, a potom se prelivaju vrelom vodom kako bi ispustile predivan miris i postale elastične i čvrste, sposobne da izdrže i najjaču masažu.
U sauni se ljudi, svako sebe ili međusobno, grančicama udaraju po leđima. Grančice služe kao neka vrsta masaže i za čišćenje kože. Njihovi udarci otvaraju pore, što omogućava da se znoj, sa sve otrovnim materijama, lakše izluči iz organizma.

Kada vrućina postane neprijatna finski običaj je da se uskoči u jezero, more, bazen ili da se istušira. Zimi se često posle korišćenja saune izlazi napolje i leže se u sneg, ili se čak buši rupa na ledenom jezeru i uskače se u nju. Posle prvog rashlađivanja, korisnici saune se vraćaju u saunu i započinju proces iznova. Broj rashlađivanja i ponovnog korišćenja saune varira od osobe do osobe. Obično se ciklus ponavlja dva – tri puta u trajanju od 30 minuta do 2 sata. U zavisnosti od veličine, sastava, odnosa i starosne strukture grupe, mogu se pojaviti tri osnovna obrasca: svi mogu u isto vreme ići u saunu, muškarci i žene mogu odvojeno odlaziti u saunu, ili svaka porodica može odvojeno odlaziti u saunu . Mešane saune sa članovima koje nisu članovi porodice su najčešće kod mladih,i prilično retki za starije ljude ili u formalnim prilikama.

U Finskim saunama nije poželjno nositi odeću, ali je prihvatljivo sedeti na malom peškiru ili pefletiju. Pefleti je list papira, kartona, tkanine, gume od pene ili drugog mekanog materijala koji se postavlja na klupu za saunu. Njegova svrha je održavanje sanitarnih uslova u sauni ( pogotovo u javnim saunama ).
U javnim saunama, kupaći kostimi su zabranjeni iz zdravstvenih razloga. U mnogim zatvorenim bazenima se dodaje hlor iz higijenskih razloga, ukoliko se uđe u saunu sa kupaćim koji je bio u takvoj vodi, hlor će ispriti I prouzrokovati probleme disanja kod ljudi sa astmom ili alergijama.Takođe kupaći kostimi su izrađeni od likre I tj najlona pa se može desiti da se trajno ošteti. U privatnim kućama ili letnjim rezidencijama, sauna se obično zagreva u čast gosta.