Istorijat sauna

U potpuno različitim kulturama, u svim istorijskim epohama, na različitim teritorijama čovek je oduvek shvatao terapeutsku važnost znojenja. To dokazuju i arheološka istraživanja i sačuvana dokumentacija. Među njima su i brižljiva uputstva grčkog lekara Hipokrata sa Kosa (460-377 god. pre n.e.) u kojima se opisuju načini izazivanja preznojavanja.

 

Indijanci su se uvijali u bele tkanine od lana i tako se izlagali suncu i vršili prečišćavanje putem preznojavanja. Asteci su koristili kolibe za preznojavanje, zatim američki Indijanci sa šatorima specifičnog oblika kao i Skiti u srednjoj Rusiji.

 

Kako tvrdi rimski istoričar Tacit (55-120 godine n.e.). germanski narodi su koristili prirodne pećine koje su se ispunjavale parom, tako što se na prethodno užareno kamenje sipala voda. U helenskoj mitologiji opisano je da su Kirkine nimfe čak posipale Odiseja hladnom i toplom vodom pre polnog uživanja, kako pominje istoričar Herodot oko 450 godine pre n.e
Za vreme Luja XIV u Francuskoj nastao je pokušaj da se usavrši parno kupatilo pa se u kabini za jednu osobu, telo izlagalo pari obogaćenoj čajevima od lekovitih trava.
U arapskim zemljama su se vekovima posećivale sjajne, raskošne građevine u kojima su se nalazile prostorije sa različitim temperaturama i vlažnostima vazduha, poznate kao TURSKA KUPATILA.
Sam naziv sauna potekao je od finske reči “SAVU” što znači – dim. Boravak u dimu nazvan je “SAVUNA”. Još starija reč od savune je “SAKNA”.U zapadnim delovima finske nazvana je PERTI što u prevodu znači – kabina.

 

U prošlosti su se koristile vodene kupke i parna kupatila kao posledica religioznih preporuka i rituala prečišćavanja i inicijacije.
Vremenom taj aspekt je zamenjivan terapeutskim i higijenskim razlozima a u naše vreme za fizičkom blagostanjem ili lepotom, kako bi rekli-fitness.
U Finskoj su saune sastavni deo svakodnevnog života i važan su deo finskog identiteta. Tokom 50-ak godina broj sauna u Finskoj narastao je trostruko, od oko pola miliona u 1938. na oko 1,5 milion u 1990. Broj sauna u Finskoj i dalje raste, i procenjuje se da u Finskoj sada postoji približno 2 miliona sauna.
Skoro svako u Finskoj ima pristup sauni. U ruralnim sredinama većina domova još uvek ima saune s pećima na drvo. Često porodice imaju svoju vlastitu saunu pored jezera ili mora.
Kao što je deo života pojedinaca, sauna je takođe uveliko prisutna u kompanijama i državnim institucijama. Svaka uspešna kompanija, koja želi da zadržati imidž uspešnog poslovanja, mora imati saunu gde se sklapaju mnogi važni dogovori ili jednostavno služe za opuštanje poslovnih partnera.

Broj tipova sauna u Finskoj se stalno povećava, a jedina koja je praktično nestala je javna gradska sauna.
Iako su kulture u svim delovima sveta uvezle i prilagodile korišćenje saune, mnogi tradicionalni običaji nisu preživeli to putovanje. Danas, percepcija javnosti o saunama, sauni “etiketima” i sauni običajima varira od zemlje do zemlje. U mnogim državama sauna ide u novije doba, a stavovi prema saunama se menjaju, dok su u drugima tradicije preživjele generacijama.

Afrika

 

U Africi, većina sauna nalazi se u hotelima, spa centrima i zdravstvenim klubovima, a pretežno dele i tehnologiju grejanja u sauni i koncepte dizajna primenjene u Evropi. Iako spoljna temperatura ostaje toplija i vlažnija, to ne utiče na opštu primenu ili predviđeno iskustvo saune koje se nudi u ovim komercijalnim okruženjima koje nude tradicionalno iskustvo saune ili parnog tuša.

 

Azija

 

U Iranu većina dvorana, hotela i gotovo svih javnih bazena imaju zatvorene saune. Vrlo je uobičajeno da bazeni imaju dve saune koje su poznate u perzijskom jeziku kao “suva sauna” i “parna sauna”, sa suvim tipom saune koji se obično ogleda višom temperaturom. Dodavanje terapeutskih ili opuštajućih eteričnih ulja kamenju je uobičajeno. U Iranu, za razliku od Finske, sedenje u sauni se uglavnom posmatra kao deo spa / klupske kulture, a ne ritual kupanja. Najčešće se percipira kao sredstvo za opuštanje ili detoksikaciju (kroz znojenje). Imati saunu na privatnom posedu smatra se luksuzom, a ne nužnošću. Javne saune su odvojene i golotinja je zabranjena. U Japanu postoje brojne saune u sportskim centrima i javnim kupatilima. Saune su skoro uvek odvojene po polovima, često po zakonu, a golotinja je obavezan deo pravilnog ponašanja u sauni. Iako su odmah nakon Drugog svetskog rata u Japanu postojala javna kupališta, broj posetilaca se smanjivao jer je sve više ljudi bilo u mogućnosti da priušte kuće i stanove opremljene sa svojim privatnim kupatilom dok je zemlja postala bogatija. U Koreji, saune su u suštini javna kupatila. Koriste se različita imena da bi se opisala. Reč “sauna” se mnogo koristi za njenu “englesku privlačnost”, ali se ne odnosi strogo na originalne fenoskandijske parne sobe koje su postale popularne širom sveta. Konglish rečna sauna (usualli) se obično odnosi na kupke sa jacuzzijem, hidromasažnim kadama, tuševima, parnim kupatilima i srodnim sadržajima. U Laosu, biljna parna sauna ili „hom iaa“ u laoškom jeziku, veoma je popularna naročito kod žena i dostupna je u svakom selu. Mnoge žene nanose jogurt ili mešavinu paste na bazi tamarinda na koži kao tretman lepote. Sauna se uvek zagrejavala vatrom, a bilje se dodaje direktno u ključalu vodu ili parni mlaz u prostoriji.

 

Australija i Kanada

 

U Australiji i Kanadi, saune se uglavnom nalaze u hotelima, bazenima i zdravstvenim klubovima, a ako ih koriste i muškarci i žene, golotinja je zabranjena. U sportskim dvoranama ili klubovima zdravlja sa odvojenim muškim i ženskim sobama za promene, golotinja je dozvoljena, ali se od članova obično traži da se istuširaju pre korišćenja saune i sednu na peškir.
Evropa
Holandsko govorno područje
Javne saune se mogu naći u celoj Holandiji i Flandriji, kako u većim gradovima, tako i u manjim opštinama.

 

Finska i Estonska sauna

 

Sesija saune može biti društvena aktivnost u kojoj se učesnici skidaju i sede ili se naslanjaju na temperaturama tipično između 70 i 100 ° C. Ovo izaziva relaksaciju i podstiče znojenje. Finci koriste snop brezinih grančica sa svežim lišćem (finski: vihta ili vasta), kako bi nežno šibali kožu i stvarali dalju stimulaciju pora i ćelija. Sauna je važan deo svakodnevnog života, a porodice se zajedno kupaju u kućnoj sauni. Prema zvaničnim registrima postoji najmanje 2 miliona sauna. Finsko udruženje za saune smatra da taj broj može biti čak 3,2 miliona sauna (5,5 miliona stanovnika). Ovde se životni stil kreće oko saune, a obližnje jezero se koristi za hlađenje. Tradicija saune u Estoniji je gotovo identična Finskoj, jer su saune tradicionalno imale centralnu ulogu u životu pojedinca. Drevni Estonci su verovali da su saune naseljene duhovima. Narodna tradicija vezana za estonsku saunu uglavnom je identična onoj koja okružuje finsku saunu. U novogodišnjoj noći će se pre ponoći koristi sauna kako bi se telo i duh očistili za predstojeću godinu.

 

Francuska, Velika Britanija i Mediteranska Evropa

 

U Francuskoj, Velikoj Britaniji i većem dijelu južne Evrope najčešće se koriste saune u kojima nije dozvoljeno mešanje polova. Golotinja se očekuje u odvojenim saunama, ali obično zabranjena u mešovitim saunama. Ovo je izvor konfuzije kada stanovnici ovih nacija posete Holandiju, Belgiju, Nemačku i Austriju ili obrnuto. Sesije u sauni su kraće, a hladni tuševi se uglavnom izbegavaju. U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde javne saune postaju sve modernije, pojavila se praksa naizmenične saune i jacuzzija. Inostrani turisti bi takođe trebali biti svesni da su neke male ustanove koje se reklamiraju kao „saune“ zapravo bordeli i retko je da imaju legitimnu saunu bez drugih spa sadržaja i teretana u Velikoj Britaniji. U Portugalu, parne kupke su obično koristili ljudi iz Castrejosa, pre dolaska Rimljana u zapadni deo Iberijskog poluostrva. Istoričar Strabon govorio je o Lusitansovim tradicijama koje su se sastojale od parnih kupki i hladnih vodenih kupki.

 

Zemlje nemačkog govornog područja

 

U Nemačkoj, Austriji, Luksemburgu i Južnom Tirolu (ali retko u ostatku Italije), većina javnih bazenskih kompleksa ima saune; u ovim lokalitetima, golotinja je opšteprihvaćeno pravilo, a očekuje se da će klupe biti pokrivene peškirima. Ova pravila se strogo primenjuju u nekim javnim saunama. Odvojene jednopolne saune za oba pola su retke, većina mesta nudi samo ženske i mešovite saune, ili organizuju samo dane za žene u sauni jednom nedeljno. Glasan razgovor nije uobičajan, jer se sauna posmatra kao mesto lečenja, a ne kao mesto druženja. Za razliku od Rusije i nordijskih zemalja, sipanje vode na vruće kamenje za povećanje vlažnosti (Aufguss, lit: “Onpouring”) obično ne rade sami posetioci saune, veće saune imaju za to zaduženu osobu (Saunameister), ili zaposleni u kompleksu saune ili volonter. Aufguss sesije mogu trajati do 10 minuta i odvijaju se prema rasporedu. Tokom Aufguss sesije, Saunameister koristi veliki peškir da cirkuliše topli vazduh kroz saunu, pojačavajući znojenje i percepciju toplote. Napuštanje sesije je dozvoljeno, ali nevoljno tolerisati. Aufguss sesije se najčešće najavljuju rasporedom na vratima saune. Aufguss sesija koja je u toku može biti označena svetlom ili znakom iznad ulaza u saunu. Hladni tuševi ili kupke ubrzo nakon saune, kao i izlaganje svežem vazduhu na posebnom balkonu, vrtu ili otvorenoj prostoriji (Frischluftraum) smatraju se obaveznim. U Švajcarskoj u nemačkom govornom području, običaji su uglavnom isti kao u Nemačkoj i Austriji. Takođe, u zemljama nemačkog govornog područja, postoji mnogo objekata za pranje nakon korišćenja saune, sa ‘dunking bazenima’ (bazeni veoma hladne vode u kojima se osoba umoči saunu) ili tuševi. U nekim saunama i parnim kupatilima, dodaju se mirisne soli koje se mogu utrljati u kožu za dodatne arome i efekte čišćenja.

 

Mađarska

 

Mađari saunu vide kao deo šire spa kulture. Mešovite saune se koriste zajedno i nose se kupaći kostimi. Jednopolne saune su retke, kao i one koje tolerišu golotinju. Neke mađarske saune imaju takozvane “snežne sobe” koje izgledaju kao mali kavezi sa snegom i ledenicama, gde se posetioci mogu ohladiti nekoliko minuta nakon svake sesije.

 

Češka republika i Slovačka

 

U Češkoj i Slovačkoj saune imaju dugu tradiciju i često se nalaze u sklopu rekreativnih sadržaja, kao i javnih bazena. Mnogi ljudi su redovni posetioci, dok mnogi nikada ne odlaze. Saune su postale popularnije nakon 2000. godine, kada su ih u svoju ponudu uključili veliki akuaparkovi i wellness centri. Golotinja se sve više toleriše, mnoga mesta zabranjuju upotrebu kupaćih kostima, međutim većina ljudi se pokriva peškirom.

 

Norveška i Švedska

 

U Norveškoj i Švedskoj saune se nalaze na mnogim mestima i poznate su kao ‘badstu’ ili ‘bastu’ (iz ‘badstuga’, ‘kupka’). U Švedskoj su saune uobičajene u gotovo svakom javnom bazenu i teretani. Javne saune su generalno jednopolne i mogu dopustiti ili ne mogu koristiti kupaće kostime. Pravila za kupaće kostime i peškire za sedenje ili pokrivanje se razlikuju između sauna. Uklanjanje dlaka sa tela u sauni, gledanje u nečiju golotinju smatra se nepristojnim.

 

Rusija, Baltik i Istočna Evropa

 

U Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Rusiji sauna igra centralnu društvenu ulogu. Ove zemlje imaju i tradiciju masiranja sa saunama granjem. U rusko-narodnim nacijama reč bania (ruski: bana) se široko koristi i kada se govori o javnom kupatilu. U Rusiji, javne saune su strogo jednopolne, dok se u Finskoj, Estoniji, Litvaniji i Latviji javljaju oba tipa. Tokom zime, Finci često trče na otvorenom kako bi se rashladili posle korišćenja saune,takođe je popularno plivanje u ledu ili, u nedostatku jezera, kotrljanje po snegu. Ovo je popularno i u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Rusiji. Finska sauna je tradicionalno ista kao ruska banja uprkos popularnoj zabludi da je finska sauna veoma suva. U bivšem SSSR-u postoje tri različite vrste sauna. Prva, koja je ranije bila veoma popularna, posebno u vreme sovjetske ere, je javna sauna ili banja (poznata i kao ruska banja), kao što se spominje među lokalnim stanovništvom, slično je u kontekstu javnih kupatila u Rusiji i u svim bivšim sovjetskim zemljama. Bania je veliko okruženje sa mnogo različitih prostorija. Postoji barem jedna sauna (finski stil), jedan hladni bazen vode, prostor za opuštanje, još jedna sauna u kojoj gosti saune pobeđuju druge goste iz saune sa zelenom brezom, tuš kabinom…Na ovoj velikoj površini nalaze se mramorne strukture u obliku kreveta u kojima ljudi leže i primaju masažu od strane drugog člana saune ili od određenog masera. U prostoru za odmor, postoje i druge strukture nalik na krevet od mramora ili kamena pričvršćene na tlo gde ljudi leže da se odmaraju između različitih krugova korišćenja saune ili na samom kraju sesije. Tu je i veliki javni ormarić gde se čuva odeća, kao i još dva privatna ormarića sa pojedinačnim vratima koja mogu zaključati ove dve odvojene svlačionice. Druga vrsta sauna je finska sauna koju možete naći u bilo kojoj teretani širom sveta ili u hotelu. Može se nalaziti u svlačionici ili u mešovitoj sobi (npr. Muškarci i žene zajedno). Stavovi prema golotinjama su veoma liberalni i ljudi su manje samosvesni o svojim golim telima. Treći tip saune je onaj koji iznajmljuje grupa prijatelja. Sličan je javnom tipu banje kupatila, osim što je obično moderniji i luksuzniji, a često ga unajmljuju grupe prijatelja po satu za žurke i druženje.

 

Severna Amerika i Centralna Amerika

 

U Sjedinjenim Državama, najranije saune bile su švedski bastus u koloniji Nova Švedska oko reke Delavare. Švedski guverner u to vreme je imao kupatilo na ostrvu Tinicum. Danas kultura sauna uživa najveću popularnost u regionu jezera Superior, posebno u Gornjem poluostrvu Mičigena, posebno na poluostrvu Keveenav, i delovima Minesote, Viskonsina i Ajove, u kojima žive velike populacije švedskih, a naročito finskih Amerikanaca. Duluth, Minnesota, na svom vrhuncu, imao je čak 14 javnih sauna. Zaista, među finskim farmama u Velikoj jezeru “zemlja saune”, kulturni geograf Matti Kaups, otkrili su da 90% ljudi ima saune. Inače, objekti za saunu se obično nude u zdravstvenim klubovima i hotelima, ali ne postoji tradicija ili ritual njihovog korišćenja. Da bi se izbegla odgovornost, mnoge saune rade na samo umerenim temperaturama i ne dozvoljavaju izlivanje vode na kamenje. Širi spektar etiketa u sauni je obično prihvatljiv u Sjedinjenim Državama u poređenju sa drugim zemljama, sa izuzetkom da većina saune sa mešovitim korišćenjem obično zahtevaju odeću kao što je kupaći kostim. Međutim, ovo je neuobičajeno, jer većina sauna je ili mala privatna soba ili u svlačionicama zdravstvenih klubova ili teretana. Postoji nekoliko ograničenja i njihova upotreba je povremena. Kupači mogu ući i izaći iz saune onako kako žele. Sauna društva počinju da se pojavljuju na koledžima širom Amerike, a prvi je osnovan na koledžu Gustavus Adolphus. Kulturno nasleđe istočnoevropskih Jevreja u Americi je kultura ‘švica’, koja je nekada bila široko rasprostranjena na istočnoj obali i povremeno na zapadnoj obali Pacifika. Na festivalima se razvija savremena kultura parnog kupatila, naročito Burning Man. „Sveat“ loža, koju mnogi Indijanci koriste kao deo duhovne ceremonije, značajan je primer tradicije autohtonog znojenja.

Srbija
….