Takmičarski bazeni

Sportski bazeni

 

Takmičarski bazeni su prošli dug put od londonskih Olimpijskih igara 1908. godine, kada je sagrađen bazen dužine 100 metara kako bi se u njemu održala plivačka takmičenja.

Danas takmičarski bazeni se grade u dimezijama od 50 m i 25 m.

Udaljenost dodirnih ploča kod takmičarskih bazena je uvek 25 met ili 50 m, kako bi se rezultati kvalifikovali po FINA standardu.

 

Uglavnom pravila su sledeća :

 

  1. Bazen mora biti dug 50m i širok 25m, tako da se može podeliti na osam traka od po 2.5m prostora s obe strane spoljašnjih traka.
  2. Bazen mora biti dubok najmanje 2 metra.
  3. Temperatura vode mora biti konstantna između 25 ° C i 28 ° C. To može biti izazov za neke spoljašnje bazene, iako su se FINA Svjetska prvenstva održavala na otvorenim bazenima u prošlosti.
  4. Bazen mora imati startne platforme, užad za pogrešan start i zastavice na zadnjoj strani koje su spuštene 1.8m iznad površine vode i 5m od zida.
  5. Zidovi bazena moraju biti u pravcu (paralelne) na oba kraja.
  6. Dno bazena treba da bude konstantno kako se talasi ne bi vraćali pod vodom ponovo. Kod nekih bazena se rade konstantne dubine od 3 metara baš iz tog razloga.
  7. Prelivnici oko bazena moraju postojati kako se talasi ne bi odbijali od ivice bazena i tako mogu značajno usporavati takmičare.
  8. Konopci s trakama – njihova primarna svrha jeste obeležavanje staza, a plastični plovci pričvršćeni na užetu okreću se kada ih talasi udare i time absorbuju energiju koja bi se prenosila na sledeću stazu.

 

 

Plivanje smanjuje stres i poboljšava san.

Pri plivanju se otpušta hormon sreće – endorfin.